Ciklus "Živa mrtva priroda"

 

"Ovu grupu ćemo imenovati kao skladišne prostore sa mrtvim prirodama u koje spadaju enterijeri ambara, kačara, špajzova, pušnica, gde se kompozicije usložnjavaju, razgranavaju, dobijaju mnoštvo elemenata; na njima se sučeljavaju problemi materije, boje, pozadine, sa pitanjima prespektive, skraćenja, osvetljavanja,... a sve prete i dobro skrivene poruke... Među njima nekoliko predstavljaju prava remek dela, a zadržaćemo se na Mrtvoj prirodi sa šunkama; toliko je ubedljiva da se gotovo oseća onaj blagordni miris vrućeg somuna iz vorune i vonj zrele šunke; da ne bude zabune, tu je i butelja vina; a bundevine kriške tu su samo kao pikturalna atrakcija; ukoliko se neko ne zanese slika sugeriše prošlo vreme i poželjno obilje, u vreme kad ono prilično klizi i izmiče; mada, kod ozbiljnih domaćina i dalje se drži ovakav red; kao u starini što je bilo i kako Bog zapoveda. 

​Uzbudljiva je i Grnčarija slika grupe keramičkih lonaca koja podseća na umeće i setne atmosfere starih majstora. Još jedna, ali potpuna drugačija jeste slika Ćilim i srebrnina, možda i najubedljivija slika ovog dela opusa, koji smo imali sreću da vidimo i komentarišemo. Sve vrline ranije pominjane ovde su se sakupile, i za jedan stepen nadmašile prethodne slike. Kako se nespretno kaže-ovde je autor prevaziša samog sebe; nadam se da će na ovome vrlinskom putu i nastaviti.

Kao pravi mali dragulji, pred nas izlaze slike koje ćemo ovde nazvati akcenti, dakle male dragocene atmosfere i predmeti kojima se slikari odavno ne bave. Da li je u pitanju đačka Prtena torbica, Ivanjski venčić ili Baletske cipelice, Zdela sa voćem na simsu... sasvim je svejedno; u ove slike autor je utkao toliku količinu ljubavi da nas ona prosto preplavi i uvlaču u atmosferu i čini boljim nego što smo bili pre ovih prisnosrdačnih susreta."

Dušan Milovanović