Ciklus "Domaćinske"

„Postoje dela u kojima su poruke daleko diskretnije, lirske, gotovo na granici opažaja. U takve slike spada čitava grupa mrtvih priroda na slami. Simbolika ove danas sasvim skrajnute materije iz naših života, asocira na dom, zajednicu, praznike, osobito Božić, kada se kompletna porodica okuplja i u skromnosti na prostrtoj slami seća se Hristovog pogruženja, usuda i pouka koje nam je u baštinu ostavio. Na njima umetnik ne izlaže sav moguć repertoar božićnih ugođaja, ali prizori su toliko ubedljivi da prebirate po ponuđenim: recimo – tražeći badnjak i nalazite ga, sasvim diskretno na nekim slikama. Dakle, autor se veoma kloni opasnosti da se do kraja raspriča i poput nekih – odmah i o svemu. Na ovakvim slikama naći ćete pre naznake stanja, nego stanja sama, ali i nešto što pleni u čitavom opusu. Nazvaćemo to autorovom brigom za tvar, preko koje smo protumačili i njego odnos prema Tvorcu. Dakle, svaka slamka, svaki detalj, svaka nijansa biće pedantno naslikani; autor nikako neće preskočiti detalj, u ime tzv. „plemenite nesavršenosti“ iza koje se, kod mnogih, krije nemoć, neznanje, prevara... opet, unoseći veliku dozu plemenite topline, on izbegava opasnost upadanja u šture, isprazne, hladne i dosadne vode hiper realizma, mada mu neke slike stižu na samu granicu njegovu. Čini se da Velja Bugarin prosto ima „ono nešto“, onaj tajni i zadovoljni eliksir koji ga ratosilja većine opasnih staza i krivina na zametnom i ozbiljnom slikarskom putu.“

Dušan Milovanović